Zato prijetnje Donaldu Trampu i njegovoj porodici nisu izolovan incident, nego lice istog režima koji iza sebe ostavlja krvav trag od Bliskog istoka do Balkana
Lider SNSD-a Milorad Dodik objavio je na društvenoj mreži X, na engleskom jeziku, tvit podrške američkom predsjedniku Donaldu Trampu nakon što je iranska državna televizija, prema njegovim riječima, emitovala prilog s prijetnjama Trampu i njegovoj porodici, uključujući i navodnu nagradu od 10 miliona dolara za njegovu smrt. Dodik je prijetnje nazvao monstruoznim i poručio da vjeruje da će Tramp odgovoriti jasno, snažno i bez povlačenja. U objavi je kritikovao šutnju dijela evropskih lidera, optužio Iran za organizovanje radikalnih islamističkih struktura tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, te povezao iransku politiku s napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra. Izjavu je prenio Dnevni avaz.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (107 riječi) i pregledan prije objave.
Упркос чињеници да бирачи немају директан контакт са скенерима, Летонија је имала много техничких проблема на локалним изборима 2025. године, па су многа места морала да пређу на ручно бројање.
Uprkos činjenici da birači nemaju direktan kontakt sa skenerima, Letonija je imala mnogo tehničkih problema na lokalnim izborima 2025. godine, pa su mnoga mesta morala da pređu na ručno brojanje.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици 24. августа 2026. године, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио систем са онима у Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку, тврдећи да је БиХ јединствен случај јер бирачи добијају четири одвојена листића. Додик је навео примере техничких проблема из других земаља, укључујући Летонију, где је на локалним изборима 2025. било много кварова, те је део бирачких места прешао на ручно бројање. Текст је завршио питањем да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир та искуства.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (105 riječi) i pregledan prije objave.
Председник СНСД-а Милорад Додик је у интервјуу за Срну, поводом кампање „Српска те воли“, говорио о Фонду солидарности „Душа дјеце“. Он је истакао да је Фонд, основан крајем 2017. године, једна од одлука на које је најпоноснији. Додик је навео да је до краја марта ове године за 1.274 детета одобрено 3.629 решења за лечење у иностранству, за шта је издвојено више од 45 милиона КМ. Он је поручио да родитељи у најтежим тренуцима не смеју бити препуштени сами себи и да је Фонд доказ да Република Српска стоји уз своје грађане. Изјава је дата у контексту промоције солидарности и бриге о деци.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (103 riječi) i pregledan prije objave.
Gledali su da izmišljaju, podmeću, prijete, unize i ponize. Nisu razumjeli da time ne ponižavaju ni Vučića ni Srbiju, ni Republiku Srpsku, nego, prije svega, sami sebe jer glave nabijene u pijesak nikada nisu mogle da vide istinu, pa tako ne vide ni ovu - da agresija prema Srbiji i mržnja prema Republici Srpskoj ne proizvode snagu nego političku bijedu
Milorad Dodik, smijenjeni i osuđeni bivši entitetski predsjednik, u autorskom tekstu za beogradsku 'Politiku' reagirao je na posjetu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića Republici Srpskoj, tokom koje je obilježeno stradanje Srba 1995. godine. Dodik tvrdi da političko Sarajevo napada jedinstvo Srbije i RS-a, te da takvi napadi proizvode 'političku bijedu'. Njegova izjava dolazi u trenutku dok američki kongresmeni ponovo traže uvođenje sankcija protiv njega, a odluka se očekuje u septembru. Dodik, koji nema zvaničnu funkciju u entitetu, navodno je marginalizirao visoke zvaničnike RS-a tokom Vučićeve posjete.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (85 riječi) i pregledan prije objave.
Председник СНСД-а Милорад Додик је у колумни за Медијски систем Републике Српске – СРНА, коју је пренела Политика, говорио о демографској политици и кампањи „Српска те воли – Љубав су права“. Он је истакао да је демографија једно од највећих питања данашњице и да Република Српска дели проблем пада наталитета са регионом и Европом. Додик је навео мере подршке породицама, као што су финансирање вантелесне оплодње, повећање материнског додатка на 746 КМ месечно и рефундација бруто плате током породиљског одсуства. Као кључни циљ истакао је повратак људи који су отишли у иностранство, наглашавајући да је потребно градити услове за живот, а не само позивати на повратак.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (106 riječi) i pregledan prije objave.
Tramp je pokazao da razumije prirodu tih režima i zato vjerujem da će znati i da odgovori onako kako slobodan svijet od njega očekuje – jasno, snažno i bez povlačenja
Lider SNSD-a Milorad Dodik oštro je osudio prijetnje Irana upućene američkom predsjedniku Donaldu Trampu i njegovoj porodici, nakon što je iranska državna televizija emitovala prilog o navodnoj nagradi od 10 miliona dolara za Trampovu smrt. Dodik je na društvenoj mreži X, na engleskom jeziku, poručio da je riječ o ogoljenoj prijetnji i logici režima koji nasilje smatra sredstvom djelovanja. Kritikovao je i šutnju dijela evropskih lidera, ocijenivši da je ćutanje pred prijetnjama slabost. Dodik je povezao iransku politiku s ratom u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, tvrdeći da su iranski uticaj i mudžahedini bili u funkciji zločina nad Srbima, te je izrazio uvjerenje da će Tramp odgovoriti jasno, snažno i bez povlačenja.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (115 riječi) i pregledan prije objave.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио БиХ са земљама попут Филипина, Киргистана, Монголије и Ирака, тврдећи да је систем јединствен у свету и да ће довести до колапса на дан избора. Додик је навео примере техничких проблема из других земаља и позвао се на одлуке немачког Уставног суда и праксу других европских земаља. Текст је уследио у контексту припрема за локалне изборе у БиХ, а Додик је довео у питање одлуке Централне изборне комисије БиХ и високог представника Кристијана Шмита.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (104 riječi) i pregledan prije objave.
Ne odustajemo od prava da pamtimo svoje žrtve i obilježavamo svoja stradanja. Ne odustajemo ni od prava da stojimo na svojim korijenima, pa makar oni danas administrativno bili smješteni u drugom entitetu
Milorad Dodik, smijenjeni i osuđeni bivši predsjednik Republike Srpske, u autorskom tekstu za beogradsku Politiku komentirao je posjetu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića Republici Srpskoj i obilježavanje stradanja srpskog naroda 1995. godine. Dodik je ocijenio da političko Sarajevo najviše boli jedinstvo Srbije i RS-a te da to jedinstvo ne mogu spriječiti političke prijetnje i provokacije. Istaknuo je da Srbija i RS idu zajedno i da srpski narod neće odustati od svojih korijena, čak i ako su administrativno u drugom entitetu. Tekst je objavljen u vrijeme dok su američki kongresmeni ponovo tražili uvođenje sankcija Dodiku.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (93 riječi) i pregledan prije objave.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за СРНА, објављеном у Политици 24. августа 2026. године, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио систем у БиХ са онима у Монголији, Филипинима, Киргистану и Ираку, истичући да ће бирачи у БиХ добити четири одвојена листића, што повећава ризик од техничких грешака и угрожавања тајности гласања. Додик је навео примере проблема у тим земљама, позивајући се на извештаје ОЕБС-а и ЕУ, и упитао да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир та искуства. Текст је део његовог противљења изборним реформама које спроводе међународне институције у БиХ.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (111 riječi) i pregledan prije objave.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици 24. августа 2026, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио БиХ са земљама попут Филипина, Киргистана, Монголије и Ирака, наводећи примере техничких проблема и угрожавања тајности гласања. Додик је истакао да ће бирачи у БиХ добити четири одвојена гласачка листића, што повећава ризик од грешака. Такође је довео у питање одлуке Централне изборне комисије БиХ и високог представника Кристијана Шмита, позивајући се на искуства земаља ЕУ које су напустиле електронско гласање.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (94 riječi) i pregledan prije objave.
То пропорционално повећава могућност техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања ако се гласачки листићи погрешно окрену.
To proporcionalno povećava mogućnost tehničkih grešaka i problema, kao i rizik od ugrožavanja tajnosti glasanja ako se glasački listići pogrešno okrenu.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици 24. августа 2026. године, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио БиХ са земљама попут Филипина, Киргистана, Монголије и Ирака, наводећи да је систем јединствен у свету јер бирачи добијају четири одвојена листића. Додик је упозорио на ризике од техничких грешака и угрожавања тајности гласања, позивајући се на искуства других земаља и извештаје ОЕБС-а. Текст је завршио питањем да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир ове проблеме.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (98 riječi) i pregledan prije objave.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у листу „Политика“ 24. августа 2026. године, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио систем у БиХ са онима у Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку, наводећи да је БиХ јединствен случај јер бирачи добијају четири одвојена листића. Додик је цитирао извештаје ОЕБС-а и ЕУ о проблемима са скенерима у тим земљама, као и одлуке Немачке, Холандије, Ирске и Француске да одустану од електронског гласања. На крају је упитао да ли су ЦИК БиХ и високи представник Шмит узели у обзир та искуства.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (103 riječi) i pregledan prije objave.
На парламентарним изборима 2024. године у Монголији, ОЕБС је, између осталог, приметио следеће проблеме везане за коришћење изборне технологије: 1. У одређеном броју случајева, тајност гласања је била угрожена јер су неки бирачи убацили своје гласачке листиће лицем нагоре у скенер; 2. Прописи нису јасно регулисали поступак у случају неслагања између резултата електронског и ручног бројања; 3. На око 14 одсто посматраних бирачких места забележени су проблеми са очитавањем отисака прстију.
Na parlamentarnim izborima 2024. godine u Mongoliji, OEBS je, između ostalog, primetio sledeće probleme vezane za korišćenje izborne tehnologije: 1. U određenom broju slučajeva, tajnost glasanja je bila ugrožena jer su neki birači ubacili svoje glasačke listiće licem nagore u skener; 2. Propisi nisu jasno regulisali postupak u slučaju neslaganja između rezultata elektronskog i ručnog brojanja; 3. Na oko 14 odsto posmatranih biračkih mesta zabeleženi su problemi sa očitavanjem otisaka prstiju.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици 24. августа 2026. године, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио систем у БиХ са онима у Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку, наводећи примере проблема које су забележиле међународне посматрачке мисије, укључујући ОЕБС и ЕУ. Додик је истакао да ће бирачи у БиХ добити четири одвојена гласачка листића, што повећава ризик од техничких грешака и угрожавања тајности гласања. Текст је завршио питањем да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир ова искуства приликом одлучивања о увођењу скенера.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (107 riječi) i pregledan prije objave.
На Филипинима је овај систем гласања са оптичким скенерима имао следеће проблеме: 1. Заглављивање и одбацивање гласачких листића; 2. Прегревање и потреба за заменом уређаја; 3. Дуги редови на локацијама где су се јављали технички проблеми; 4. Случајеви у којима су бирачи остављали своје гласачке листиће да их комисија касније скенира; 5. Појава мрља од мастила на гласачким листићима, преноси „Глас Српске“.
Na Filipinima je ovaj sistem glasanja sa optičkim skenerima imao sledeće probleme: 1. Zaglavljivanje i odbacivanje glasačkih listića; 2. Pregrevanje i potreba za zamenom uređaja; 3. Dugi redovi na lokacijama gde su se javljali tehnički problemi; 4. Slučajevi u kojima su birači ostavljali svoje glasačke listiće da ih komisija kasnije skenira; 5. Pojava mrlja od mastila na glasačkim listićima, prenosi „Glas Srpske“.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, који је пренела „Политика“, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је навео примере техничких проблема са овим системом на Филипинима, укључујући заглављивање листића, прегревање уређаја, дуге редове и случајеве када су бирачи остављали листиће комисији. Додик је довео у питање да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир ова искуства приликом одлуке о примени ове технологије, оцењујући да БиХ постаје јединствен случај у свету.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (90 riječi) i pregledan prije objave.
ОЕБС је такође посматрао превремене парламентарне изборе у Киргистану 2025. године, а један од закључака био је да је поверење у изборни процес смањено због недовољне транспарентности технологије.
OEBS je takođe posmatrao prevremene parlamentarne izbore u Kirgistanu 2025. godine, a jedan od zaključaka bio je da je poverenje u izborni proces smanjeno zbog nedovoljne transparentnosti tehnologije.
Председник Републике Српске Милорад Додик је у ауторском тексту за агенцију СРНА, објављеном у Политици, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је упоредио систем у БиХ са онима у Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку, наводећи да је БиХ јединствен случај јер бирачи добијају четири одвојена листића. Позивајући се на извештаје ОЕБС-а и ЕУ, Додик је навео примере техничких проблема и угрожавања тајности гласања у тим земљама. Текст је завршио питањем да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир та искуства приликом одлуке о увођењу скенера.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (99 riječi) i pregledan prije objave.
На парламентарним изборима у Ираку 2021. године, посматрачка мисија ЕУ је забележила кварове неких оптичких скенера, проблеме са електронским преносом резултата са хиљада бирачких места, недовољну јавну доступност података о сертификацији и ревизији електронског система и недостатак ручне верификације гласачких листића које су скенери прогласили неважећим.
Na parlamentarnim izborima u Iraku 2021. godine, posmatračka misija EU je zabeležila kvarove nekih optičkih skenera, probleme sa elektronskim prenosom rezultata sa hiljada biračkih mesta, nedovoljnu javnu dostupnost podataka o sertifikaciji i reviziji elektronskog sistema i nedostatak ručne verifikacije glasačkih listića koje su skeneri proglasili nevažećim.
Председник Милорад Додик је у ауторском тексту за Медијски систем Републике српске – СРНА, објављеном у Политици, критиковао увођење оптичких скенера за гласање на изборима у Босни и Херцеговини. Он је навео да само Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак користе сличан систем, али да ће бирачи у БиХ добити четири одвојена листића, што повећава ризик од техничких грешака и угрожавања тајности гласања. Додик је као примере проблема навео извештаје ОЕБС-а и ЕУ посматрачке мисије о изборима у Монголији, Киргистану и Ираку, те је упитао да ли су Централна изборна комисија БиХ и високи представник Кристијан Шмит узели у обзир та искуства.
Kontekst je generiran automatski iz izvornog članka (101 riječi) i pregledan prije objave.
