Мислим да сам прошли пут, ако се не варам, рекао да од наредних утакмица. Молим вас, да вечерас причамо о утакмици са Хетафеом, преноси Танјуг. А, остало о том-потом. Вечерас само о утакмици, ако није проблем

Moje neko mišljenje je da Partizanu nikad ne nedostaje motiv. Domaći igrači su navijači Partizana, taj motiv postoji protiv koga god da igraš jer igraš za Partizan. Ne izgledamo dobro, voleo bih da je to Partizan koji bi kao navijač želeo da gledam.

Ovo je Partizan kakav želim da treniram i koji želim da gledam. Hvala navijačima na enormnoj podršci večeras. Zahvaljujem se igračima koji su dali više od maksimuma na terenu. Dva naivno primljena gola u Madridu su nas koštale Lige konferencija

Nismo igrali protiv bilo koga, već protiv ekipe koja je bila sedma u Primeri. Partizan je zasluženo pobedio, imali smo više šansi. Nismo imali sreće, sreća se zaslužuje. Ali, ovako treba da izgleda Partizan. Možda smo zaslužili, da smo prošli dalje i da igramo LK, da budemo raspoloženiji ovde, igrači, navijači.

Imam blizak odnos sa navijačima, to je uzajamno, hvala im na svemu što rade za mene.

Imam blizak odnos sa navijačima Partizana, to je uzajamno. Hvala im na svemu što su priredili i prethodnih godina i večeras, hvala im još jednom.

Ne znam, ponavljam, ovo je ozbiljan proces i da ne može da se to desi odjednom. Patili smo, patimo i sad, patili smo puno. Ovde sam dva, dva i po meseca, teški trenuci su iza mene, iza svih nas u Partizanu. Večeras kad nismo nagrađeni za sve ono što smo radili, nego što smo i zaslužili, vratiće se jednog dana.

Dugo je prvenstvo, pa može da se nadoknadi, a u Ligi konferencija nema nadoknade. Dva gola u Madridu koštala su nas Lige konferencija. Da li je to period sazrevanja? Sigurno da jeste. Mnogim momcima je prvi put da igraju pred ovolikim brojem naših navijača. Da se ne ponavljam, videćete.

Partizanu nikad ne nedostaje motiv, posebno za domaće igrače. Domaći igrači su navijači Partizana. Ne izgledamo dobro kao što smo večeras izgledali. Ni blizu, a voleo bih. Kao navijač, voleo bih da izgledamo kao u ovoj utakmici.

Videli smo kako Partizan može da igra uz ovakve navijače. Svaki dečko koji je sanjao da igra fudbal sanjao je ovo, da igra pred ovakvim navijačima i u ovakvoj atmosferi. Sutra je novi dan, idemo dalje. Moramo da nastavimo da igramo ovako.

Ovo je konferencija o Hetafeu, želim da pričamo o utakmici. Čini mi se da sam rekao da ćemo pred narednu prvenstvenu utakmicu pričati o tome, večeras pričamo o Hetafeu.

Ovo je Partizan kakav treba da bude. Nismo igrali protiv bilo koga, nego protiv tima koji je sedmi u Španiji. Partizan je bio bolji tim, imao je više šansi i zasluženo je pobedio. Nismo imali sreće u nekim situacijama, sreća se zaslužuje. Bio bih ponosan da smo se plasirali i da igramo Ligu konferencija. Tako je kako je. Partizan treba da igra na ovaj način.

Ovo je Partizan kakav želim da treniram, ovo je Partizan kakav želim da gledam, da sam navijač. Da pohvalim navijače, da pohvalim igrače koji su dali sve od sebe na terenu. Golovi u Madridu su nas koštali Lige konferencija

Želim da vidim ljude na našoj strani. Ovo je veliki udarac, ali takav je fudbal i moramo da nastavimo. Glavu gore, igramo Ligu konferenncija i probaćemo da osvojimo ovo takmičenje bez pravljenja ovakvih grešaka kao danas

Ljubavi, voli te tvoja žena najviše na svetu, uvek i zauvek, do večnosti i opet. Do večnosti i opet. U ovom, pa u drugom zivotu.

On je vaspitan baš onako kako jedan alfa muškarac treba da bude

Iznenadio me samim pozivom, nisam očekivao ni da će me zvati Željko Mitrović. Negde sam mislio da je kraj moje rijaliti karijere, ali evo, ovo je jubilarna sezona kojom ću se penzionisati

Moj brat je godinama živeo kao biljka, bio je stariji od mene. Nije umeo da jede, hoda, niti je bio svestan svog postojanja. Prepoznavao je samo nas koji smo živeli s njim. Mama i ja smo bile uključene najviše u negu oko njega, ali nikada nismo znale kako će se ponašati taj dan. Umeo je da bude nasilan, ali i pozitivan, teško je bilo

Savetovali su nas stručnjaci kako da brinemo o njemu i radile smo to najbolje što smo umele. Te godine bile su jako teške, ali i lepe. Njegovom smrću umro je i deo mene. Tog dana ne želim da se sećam. Za nas je to još uvek rak-rana, koliko god da prođe vremena

Bila sam starmala, odrasla sam preko noći jer me je muka na to naterala. Otac se nije trudio da nam pomogne. Teško je bilo živeti s bratom s kojim ne možeš da popričaš, tražiš savet, koji te nije primećivao, ali sve bih dala da je živ

To je bol moje porodice koja nikada neće da prođe. Iz poštovanja prema mojoj majci koja je svašta prošla u životu ne bih otvarala tu ranu. To sam spomenula u emisiji čisto da bi ljudi znali zašto sam se odlučila da novac poklonim toj organizaciji. To je nešto jako intimno, privatna bol koja ne prolazi. Ljudi nisu znali za tu priču jer ja o tome ne pričam

Ne more to tuđi čovik razumit, ča je kad se rastajemo opet... Crikvenica

Svaki sat čekamo da moja ljubav postane tetka, a ja deda

Najveća pobeda je kada više nemaš potrebu da dokazuješ ko si onima koji su te pogrešno procenili

Mali, je**ću ti majku. Slušaj ovako, budeš li me još jednom spomenuo igde, p***u ću ti tu tvoju malu polomiti

Odavno me ovako nije iznervirao kao ti, slušaj, treperim, treperim...Veruj mi da ću sada videti gde si, zapamti! Ima da te ofarbam, ne u plavo, znaš koju boju ćeš da imaš?! Trula višnja

Isključila sam se iz svega i pobegla sam na ostrvo. Prvo sam sa porodicom išla na familijarno okupljanje, a onda sam nastavila na ostrvo daleko od medija, gužve i buke. To mi je bilo preko potrebno nakon svega što sam preživela, ali hvala Bogu pobedila sam i dobila najlepši honorar u istoriji rijalitija. Donekle sam nakon svega uspela da nađem ponovo svoj mir

Ni jednu tužbu nisam dobila, ako treba neka požure dok sam ovde. Nisam pogledala da se zabavim time iako sam se odmah čula sa advokatom, neka očekuje ko treba da očekuje, a jedna osoba sigurno dobija tužbu, jedan kroz jedan. Ko dobije tužbu, ja se neću pojavljivati na sudu, već moj tim advokata. Neću da se obazirem na polusvet.

Ne bih komentarisala više njihove porodične odnose i drago mi je što sam daleko izvan toga. Želim svima sve najlepše i ne zanima me više bilo šta. Najbitnije je šta ja mislim, ne pratim ništa i ne zanima me

Ovih dana niko nije mogao da dođe do mene i da me dobije na telefon, osim velikog šefa koji mi je rekao kad se vežba za otvaranje nove sezone. Postoji priprema i biće spektakl. Očekivala sam haljinu, ali šta izvodimo ne znam hoće li moći haljina. Videćemo šta će biti, možda ostanem i koji dan, bio bi bum, ali kako za koga. Nećemo dalje o tome

Vojska. Ceo život kod mene. Čista disciplina i rad na sebi. Moja Ana Radulović mi poklonila vojnički korset za nove dude, kaže. Da prštim!

Očekujem normalno stanje 1. septembra i očekujem svečani početak školske godine na nivou srednjoškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja

Mi ćemo za nekih 92.500 učenika dati besplatne udžbenike. Te liste su gotove, one su napravljene prema vrlo transparentnim kriterijumima koji su i socijalno-ekonomski, ali istovremeno negde prate i decu sa posebnim potrebama u cilju realizacije politike afirmativne akcije

Mislim da će u prvoj nedelji septembra, u zavisnosti od škole do škole, naravno, školske uprave do školske uprave, najkasnije u drugoj nedelji, biti podeljeni kompleti udžbenika i pretpostavljam izmireni svi dugovi države prema izdavačima koji su učestvovali na javnom konkursu za besplatne udžbenike

Tako da je ovo, mislim, značajna pomoć koju treba da nastavljamo da dajemo i da tu podršku još više u budžetskom smislu povećamo u godinama koje dolaze

Srbi su konačno odlučili da izruče Ratka Mladića Hagu. Srpska potraga za jednim od najvećih svetskih ratnih zločinaca poprilično se otegla, zato što Srbima nije bilo ni na kraj pameti da učine ono što su njihova 'braća' učinila mnogo ranije, iako se hrvatski generali, nepravosnažno osuđeni na dugogodišnje robije, kada govorimo o zločinima, ne mogu porediti sa Mladićem.

Kada je HDZ 'naše generale' isporučio Hagu, mi Hrvati pojma nismo imali koje su im bile hrvatske 'poslednje želje'. Niko nam nije javljao da li su poželeli mali plavac, Dingač, da poljube staru baku, tucaju ženu ili traže da im država u privremenu ćeliju isporuči dve ili tri ku*ve.

Do dana današnjeg ne znamo ni koliki im je bio pritisak. Srećna sam zbog toga.

Ako se hrvatska zvanična politika i nije nikada iskreno odrekla svojih zločina, bar nas nije obaveštavala o tome kako je ugađala našim generalima pre nego što ih je strpala u avion za Hag. Svoje je sluge isporučila svojim gospodarima hladno, efikasno, brzo, bez vatrometa i vatrenih govora.

Ni hrvatski klinci koji su za vreme rata nosili pelene nisu prilikom hrvatske 'isporuke' bili uznemireni koliko su to srpska deca danas. Palila su sve što im je bilo na putu, a Mladića drže Ocem Otadžbine.

Strastvena dečica pojma nemaju ko je Mladić, a oni koji u Srbiji znaju istinu o njemu ne pokazuju ni najmanju nameru da je Srbima glasno i jasno kažu. Mladić je za Srbe 'iznemogli starčić', heroj, žrtva izdajnika zemlje Srbije, čovek koji ima visok pritisak, nekoliko moždanih udara, nema kosu, lečio se sam jer mu godinama nije pružana odgovarajuća lekarska pomoć - ukratko, progonjeno siroče.

Srbi se, sudeći po tome kako izveštavaju njihovi mediji, a naši uredno prenose, u odnosu prema njemu osećaju krivima. Svi do jednog.

Zato mu u zatvor nose jagode i televizor, posećuje ga sin sa ostalom rodbinom, a posebno je dirljivo što će njegovi unuci prvi put videti 'onemoćalog starca' u šezdeset i devetoj godini, koji im je deda i koji je od života tražio samo da ode ćerki na grob. Kako dirljivo, zapravo.

Može li biti monstrum tata koji želi suzama orositi zemlju u kojoj leži njegova draga Ana? Mi koji živimo na ovim prostorima zaista smo se nagledali svakakvih gadosti, ali mi se nekako čini da je sve ovo što se dešava oko Mladića prešlo svaku meru.

Jedan od najsurovijih zločinaca u svetskim razmerama tretira se kao toplo ljudsko biće koje je, na pravdi Boga, desetak godina živelo na hlebu i vodi. Ni ubuduće mu se bolje ne piše, pa mu se zato mora ispuniti baš svaka želja.

Da Srbi to sve rade u miru i tišini, sve bi bilo u redu. Ali ovako… svetu šalju jasnu poruku: dobićete Mladića ne zato što je zločinac, već zato što ga moramo izručiti, iako ga od srca otkidamo.

Doduše, u čitavoj ovoj jezivoj priči ima i nešto bolesno utešno za rodbinu hiljada njegovih žrtava. Odvezli su ga na grob 'njegove Ane', koja se ubila njegovim pištoljem baš zato što nije mogla da podnese ono što je njegov otac bio.

Mladić se toliko puta narugao svojim žrtvama, i mrtvima i živima, pa bi onim živima njegov pohod na Anin grob, uz sirene, ambulantna kola, policiju i vojsku, mogao biti tračak utehe. Ima pravde.

Ni mrtva Ana nije mogla da pobegne od mrskog oca koji nije imao mira dok nije na nju mrtvu pljunuo. Na nju je, vozeći Mladića na njen grob, pljunula i srpska vlast. I na nju i na čitav svet. Ali to nije ništa novo

Nisam pratio dešavanja nakon Elite, nisam znao da su Viktor i Mina raskinuli. Ne mislim da su raskinuli zbog Dušice, njihova veza nije bila sjajna ni u rijalitiju, Mina je svašta radila dok su bili unutra kada on raskida sa njom, razbijala staklo pretila, lupala glavom o ogledala. Njihova veza je bila kataklizma dok su bili unutra. Dugo su izdržali mogu reći