Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski je 15. avgusta 2026. godine razgovarao sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom je izjavio da oseća kontinuitet u svom razvoju kao reditelja, povezujući ga sa Sarajevom, gde se oseća kao kod kuće. Pavlikovski je na festivalu predstavio svoj novi film „Očevina“, a podsetio je i na ranije veze sa gradom – snimao je dokumentarni film „Srpska epika“ početkom devedesetih, a njegov „Hladni rat“ otvorio je festival 2018. godine. Ove godine dobio je i Počasno Srce Sarajeva.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (90 reči) i pregledan pre objave.
Uvek kada odem u Španiju ili Grčku imam osećaj da mi je tu sve poznato. U Americi taj osećaj imam samo kad su posredi filmovi, ali sve ostalo - način na koji ljudi komuniciraju, kako žive, posluju, deluje mi strano. Kao da sam okružen vanzemaljcima.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oskara za film "Ida", gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu u okviru programa "Na kafi sa…", gde je razgovarao s publikom na Festivalskom trgu. Tom prilikom je govorio o svom novom filmu "Otadžbina", koji je otvorio festival, te o svom odnosu prema Evropi i Americi. Pavlikovski je istakao da se u Španiji i Grčkoj oseća kao kod kuće, dok mu je Amerika, izuzev filmske industrije, potpuno strana, te da se tamo oseća kao da je okružen vanzemaljcima. Ove izjave deo su šireg razgovora o evropskom identitetu i kulturnim razlikama, a prenela je agencija Nova.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (102 reči) i pregledan pre objave.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski gostovao je na Sarajevo Film Festivalu povodom svog novog filma „Fatherland“, koji je otvorio ovogodišnje izdanje festivala. U intervjuu za Telegraf, osvrnuo se na svoj odnos prema Sarajevu, gde je početkom 1992. snimao dokumentarni film i kasnije predstavljao „Idu“ i „Hladni rat“. Govoreći o naslovu filma, objasnio je da reč „Vaterland“ u Nemačkoj i danas nosi težinu zbog istorije nacizma, te da je Tomas Man tu reč koristio svesno, pokušavajući da joj vrati drugačije značenje, ali u tome nije potpuno uspeo. Pavlikovski je takođe istakao važnost fleksibilnosti glumaca, posebno hvaleći Sandru Hiler i Hansa Cišlera.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (99 reči) i pregledan pre objave.
Пољски редитељ Павел Павликовски говорио је на програму „На Гранд кафи са” током 32. Сарајево Филм Фестивала, где је његовим филмом „Очевина” отворено фестивалско издање. У разговору је изјавио да књижевност користи као „кључ” за улазак у одређени свет, наводећи да га интересује Достојевски, али да његови филмови нису директне адаптације. Осврнуо се и на „Очевину”, засновану на повратку Томаса Мана у послератну Немачку, коју је описао као „минско поље”. Истакао је да га је Манова позиција подсетила на савремене, алгоритмима вођене наративе. Павликовски је добитник Почасног Срца Сарајева 2019. године.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (91 reči) i pregledan pre objave.
Nisam neko ko misli da sve mora uraditi sam. Naprotiv, važno mi je da razgovaram i razmjenjujem ideje. Kada radite na filmu, provodite dvije godine svog života na tom projektu. Zato je važno da to bude nešto što zaista želite raditi
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oscara za film "Ida", gostovao je na 32. Sarajevo Film Festivalu, gdje je njegovim filmom "Očevina" ("Fatherland") otvoren festival 14. augusta. Dan nakon svečane projekcije, Pavlikovski se susreo sa sarajevskom publikom i razgovarao o svom novom ostvarenju, procesu nastanka filma i saradnji s glumcima. Tom prilikom je govorio o važnosti timskog rada i razmjene ideja, ističući da je saradnja ključna u filmskom stvaralaštvu. Pavlikovski je također progovorio na tečnom bosanskom jeziku, što je izazvalo simpatije publike. Film "Očevina" svjetsku premijeru imao je u Cannesu, gdje je reditelj nagrađen za najbolju režiju, a njime zaokružuje trilogiju o Hladnom ratu.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (103 reči) i pregledan pre objave.
Ovaj Festival je jako blizak mom srcu. Četvrti put sam ovde. Prvi put moj film je ovdje prikazan na prvom izdanju Festivala, 1995. godine. To je bilo jako interesantno vrijeme za kinematografiju i historiju. Film koji ćete gledati je na neki način savršen za Sarajevo, u smislu da je ispunjen istorijom.
Film je o istoriji. Film je o porodici, ljubavi, izdaji i svemu sličnom. Sve je smešteno u kontekstu istorije koje ovaj grad, za mene, ima jako puno. Nakon što sam rekao sve to, nemojte ga shvatati preozbiljno. U filmu je i nekoliko duhovitih delova. Nadam se da ćete uživati u projekciji
Na svečanom otvaranju 32. Sarajevo Film Festivala u Narodnom pozorištu u Sarajevu, poljski reditelj Pavel Pavlikovski obratio se publici pre projekcije svog filma „Očevina“, koji je otvorio festival. Pavlikovski je istakao da mu je festival blizak jer je njegov film prikazan na prvom izdanju 1995. godine, dodajući da je to bilo interesantno vreme za kinematografiju i istoriju. On je opisao svoj film kao priču o istoriji, porodici, ljubavi i izdaji, smeštenu u kontekst istorije koju Sarajevo obiluje, ali je naglasio da ga publika ne treba shvatiti preozbiljno jer sadrži i duhovite delove. Ceremoniju je vodio glumac Kerim Čutuna, a Pavlikovski je zajedno sa direktorom festivala Jovanom Marjanovićem proglasio festival otvorenim.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (110 reči) i pregledan pre objave.
Nikada ne bih pravio film samo o piscu. Pisci me zanimaju kao ključ za ulazak u neki svet. Literatura mi nije zanimljiva sama po sebi, već zato što nam pomaže da razumemo ljude, istoriju i ono što nam se dešava.
Na Sarajevo Film Festivalu, reditelj Pavel Pavlikovski je u okviru programa „Na kafi sa…“ razgovarao sa publikom o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival. Tom prilikom je govorio o svom odnosu prema književnosti, ističući da ga pisci zanimaju kao sredstvo za razumevanje sveta, a ne kao sama tema. Ovaj razgovor bio je deo njegovog gostovanja na festivalu, gde je predstavio film o Tomasu Manu, a dotakao se i širih tema poput Evrope, strahova u savremenom društvu i uticaja algoritama na filmsku industriju.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (84 reči) i pregledan pre objave.
Ubijao sam vreme često čitajući knjige. Koristio sam ih kao neki ključ za svet. Jer, literatura nam i pomaže da razumemo svet. Otvara ga pred našim očima iz nekog drugog ugla. I često su pisci bili neka vrsta lajmotiva u mojim filmovima, poput Dostojevskog. On mi je samo otvorio put da ispričam nešto potpuno drugačije
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oskara za film "Ida", gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" otvorena 32. smotra. Tokom druženja s publikom na Festivalskom trgu, u okviru programa "Na kafi sa…", govorio je o svom odnosu prema književnosti i filmu. Pavlikovski je istakao da je čitanjem često "ubijao vreme", koristeći knjige kao "ključ za svet", te da su mu pisci poput Dostojevskog bili lajtmotiv u njegovim ostvarenjima. Ovaj razgovor usledio je nakon sinoćnog otvaranja festivala, a reditelj se prisetio i svojih ranijih boravaka u Sarajevu, uključujući snimanje dokumentarca 1992. godine.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (98 reči) i pregledan pre objave.
Пољски редитељ Павел Павликовски говорио је на програму Сарајево Филм Фестивала „На Гранд кафи са” о свом најновијем филму „Очевина” (Fatherland), који је отворио 32. издање фестивала. Током разговора, осврнуо се на процес настанка филма, истичући да нема коначну верзију сценарија, већ да га мења током проба, кастинга, избора локација и самог снимања. Павликовски је рекао да монтира филм док га снима, што му омогућава да одбаци сцене које се покажу непотребним. Такође је говорио о употреби књижевности као „кључа” за улазак у одређени свет, наводећи Достојевског као пример, и о изазовима бављења осетљивим темама попут послератне Немачке у „Очевини”.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (100 reči) i pregledan pre objave.
Sve se vrti oko saradnje. Nema podjele rada u tom smislu. Svi zajedno učestvujemo u procesu. Svi glumci su različiti. S Hansom, koji igra Thomasa Manna, nisam morao mnogo toga raditi. Njegovo lice, njegova koža – jednostavno su već imali ono što mi je trebalo. Ponekad bih samo rekao: možda manje, možda više, ali kadar je kadar, a glumac je glumac. Kao reditelj, imam mogućnost da odredim kako da zadržim životnost, a da istovremeno sve kontrolišem. U tome je cijela stvar. To je tanka linija – kontrolirati sliku, a ipak sačuvati nešto živo u glumcu
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oscara, gostovao je na 32. Sarajevo Film Festivalu, gdje je njegov film "Očevina" otvorio festival 14. augusta. Dan nakon svečane projekcije, reditelj se susreo sa sarajevskom publikom i govorio o procesu nastanka filma, saradnji s glumcima i svojoj vezi s gradom. Pavlikovski je istakao važnost timskog rada i opisao svoj pristup režiji, naglašavajući da je ključna tanka linija između kontrole slike i očuvanja životnosti u glumcu. Posebno je pohvalio Hansa Zischlera, koji tumači Thomasa Manna, rekavši da s njim nije morao mnogo raditi jer su njegovo lice i koža već imali ono što je reditelju trebalo. Razgovor je vođen na tečnom bosanskom jeziku, što je izazvalo simpatije publike.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (113 reči) i pregledan pre objave.
To nije neka naučna definicija. To je osećaj. Za mene je Evropa raznolikost kultura, ali i neke zajedničke vrednosti. Svet koji nije potpuno zasnovan na novcu, gde nisu sve stvari komercijalne.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski je 15. avgusta 2026. godine razgovarao sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom je govorio o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, te o temama Evrope, umetnosti i savremenog društva. Pavlikovski je istakao da Evropu doživljava kao osećaj, a ne kao naučnu definiciju, naglašavajući raznolikost kultura i zajedničke vrednosti, te svet koji nije u potpunosti zasnovan na novcu. On je takođe izrazio zabrinutost zbog stanja u Evropi, rekavši da ima osećaj da Evropa tone u nemoć.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (91 reči) i pregledan pre objave.
Bila mi je interesantna njegova biografija, a najviše taj trenutak kada je posle 16 godina provedenih u egzilu u SAD bio pozvan u Nemačku da primi nagradu povodom godišnjice rođenja Getea. Iako nije želeo da ide u Nemačku, shvatio je da je to važno, jer je zemlja podeljena. Ta zemlja je bila kao minsko polje. Obe strane su tvrdile da je Nemačka njihova, a Man je smatrao da te podele treba prevazići. I s velikom hrabrošću je došao u Nemačku. A to me podseća na današnje vreme, gde ti neko drugi, na primer algoritam sugeriše šta treba da misliš o životu.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" otvorena 32. smotra. U razgovoru s publikom na Festivalskom trgu, govorio je o svom novom ostvarenju koje prati povratak Tomasa Mana u podeljenu Nemačku 1949. godine. Pavlikovski je istakao da ga je zanimala Manova biografija, posebno trenutak kada je, uprkos nevoljkosti, prihvatio poziv da primi nagradu u Nemačkoj, jer je zemlja bila podeljena poput minskog polja. Reditelj je povukao paralelu sa savremenim vremenom, rekavši da danas algoritmi sugerišu ljudima šta da misle o životu.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (92 reči) i pregledan pre objave.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oscara, gostovao je na 32. Sarajevo Film Festivalu, gdje je njegov film "Očevina" ("Fatherland") otvorio festival 14. augusta. Dan nakon svečane projekcije, reditelj se susreo sa sarajevskom publikom i razgovarao o filmu, procesu nastanka i saradnji s glumcima. Tom prilikom, na kafi sa Sarajlijama, Pavlikovski je progovorio na tečnom bosanskom jeziku, izazvavši simpatije publike. Film "Očevina", smješten u ljeto 1949. godine, prati nobelovca Thomasa Manna i njegovu kćerku Eriku na putovanju kroz Njemačku, a zaokružuje rediteljevu trilogiju o Hladnom ratu, nakon filmova "Ida" i "Hladni rat".
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (91 reči) i pregledan pre objave.
Danas imamo narative koje proizvode algoritmi, priče koje često nemaju veze sa onim što ja mislim, osećam ili znam o životu. Na neki način razumem tu poziciju.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, i o temama koje ga zaokupljaju – Evropi, istoriji, umetnosti i savremenom društvu. Pavlikovski je istakao da oseća da Evropa tone u nemoć i da su danas ljudima usađeni strahovi od kapitalizma, nacionalizma i oružja. Govoreći o uticaju tehnologije, primetio je da narative sve više proizvode algoritmi, koji često nemaju veze sa stvarnim životom. Razgovor je vođen u okviru festivalskog programa, a reditelj je ranije sarađivao sa festivalom, gde je 2019. dobio Počasno Srce Sarajeva.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (108 reči) i pregledan pre objave.
Nije mi bilo bitno na kom mestu na licu Man treba da ima mladež. Nikada nemam gotov scenario ispred sebe, već ga stalno dopisujem. Što duže živiš sa scenarijem, više ti se dobrih ideja ukazuje. Scenario je za mene otvoren koncept. Srž je u drami.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oskara za film "Ida", gostovao je 15. avgusta 2026. godine na Sarajevo film festivalu u okviru programa "Na kafi sa…", gde je razgovarao s publikom na Festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu "Otadžbina", koji je otvorio festival, a koji prati povratak Tomasa Mana u Nemačku 1949. godine. Pavlikovski je objasnio da scenario za njega predstavlja otvoren koncept koji stalno dopisuje, te da mu nije bilo važno gde tačno na Manovom licu treba da bude mladež, jer je suština u drami. Ovaj umetnički stav izneo je pred publikom, naglašavajući da scenario živi i razvija se tokom vremena.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (105 reči) i pregledan pre objave.
Moji filmovi, posebno posljednja tri koja su duboko prožeta historijom, u Sarajevu zaista pronalaze svoj prirodan dom. Zato mi je jako drago što se vraćam i posebno me veseli što će upravo ovaj film otvoriti Festival
Na tradicionalnom programu „Na kafi sa…“ Sarajevo Film Festivala, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je s publikom nakon što je njegov novi film „Očevina“ otvorio festival. Pavlikovski je istakao posebnu vezu sa Sarajevom, gdje je devedesetih snimao dokumentarni film „Srpska epika“, a njegov „Hladni rat“ otvorio je festival 2018. godine. Govorio je o Evropi koja, kako kaže, „tone u nemoć“, o strahovima koji su ljudima usađeni te o uticaju algoritama na filmsku industriju. Najavio je da njegovi filmovi, posebno posljednja tri koja su prožeta historijom, u Sarajevu pronalaze prirodan dom.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (89 reči) i pregledan pre objave.
Ranije smo imali veliki prostor mentalne slobode, bez toliko barijera i straha. Danas su nam strahovi usađeni – od kapitalizma, nacionalizma, oružja, mračne budućnosti.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival. Pavlikovski, dobitnik Oskara za film „Ida“, govorio je o Evropi, strahovima savremenog društva i uticaju algoritama na filmsku industriju. On je istakao da danas ljudi imaju usađene strahove od kapitalizma, nacionalizma, oružja i mračne budućnosti, za razliku od ranijih generacija koje su imale više mentalne slobode. Razgovor je vođen na festivalskom trgu, a Pavlikovski je naglasio svoju posebnu vezu sa Sarajevom, gde je snimao dokumentarni film „Srpska epika“ i gde je 2019. dobio Počasno Srce Sarajeva.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (102 reči) i pregledan pre objave.
Svaka kompozicija iskorišćena u filmu bila je u scenariju od početka. I Bah na kraju - o, da. Svaka pesma je deo priče. I daje energiju, poseban šmek svakoj sceni, junaku. Uživam kad dramu u filmu potcrta muzika.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" prethodne večeri otvorena 32. smotra. U okviru programa "Na kafi sa…" razgovarao je s publikom na Festivalskom trgu. Tom prilikom osvrnuo se na svoje veze sa Sarajevom, gde je 1992. snimao dokumentarac, i na svoju trilogiju o Hladnom ratu. Govoreći o novom filmu, koji prati povratak Tomasa Mana u Nemačku 1949, Pavlikovski je objasnio da je scenario stalno dopisivao i da je muzika, uključujući i Bahove kompozicije, bila planirana od početka. Istakao je da uživa kada muzika potcrta dramu u filmu.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (99 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, te o temama Evrope, straha, algoritama i umetnosti. Pavlikovski je istakao da oseća da Evropa tone u nemoć i da su ljudima danas usađeni strahovi. Govoreći o istini, rekao je da ona nikada nije jednostavna i da je obično spoj nekoliko stvari koje se sudaraju. Ovaj događaj bio je prilika da publika čuje rediteljeva razmišljanja o savremenom društvu i položaju umetnosti.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (94 reči) i pregledan pre objave.
Volim sve da radim sam, da pišem, režiram, pa i montiram. Volim da sve držim u svojim rukama. Kada odlučim da nekom filmu posvetim dve-tri godine svoga života, onda moram zaista da imam sjajnu ideju. Imam svoj način stvaranja filma. Kad imam ideju, onda jurim pare. Naravno da neće svi pohrlii da mi daju novac za projekat. I kada ga dobijem, pitanje je da li mogu da snimim film za taj novac. Pa za "Otadžbinu" sam imao inicijalni budžet od 10 miliona evra… To je malo. Ali, što ti je jeftiniji film, to je nezavisnost veća
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oskara za film "Ida", gostovao je na 32. Sarajevo film festivalu, gde je njegovim novim ostvarenjem "Otadžbina" otvorena smotra. U okviru programa "Na kafi sa…", na Festivalskom trgu, razgovarao je s publikom o svom radu, evropskom identitetu i izazovima finansiranja filmova. Pavlikovski je istakao da voli sam da piše, režira i montira, te da je za "Otadžbinu" imao inicijalni budžet od 10 miliona evra, što smatra malim iznosom. Naglasio je da jeftiniji film donosi veću nezavisnost, što je deo njegovog umetničkog pristupa.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (87 reči) i pregledan pre objave.
Na tradicionalnom programu „Na kafi sa…“ tokom Sarajevo Film Festivala, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival. U razgovoru koji je vodio o umetnosti, istoriji i savremenom društvu, Pavlikovski je govorio o Evropi, strahovima i slobodi. Dotakao se i svojih filmskih principa, objašnjavajući da izbegava jasne heroje i negativce, jer smatra da ljudi greše na različite načine. Ovaj stav je izneo kao deo šire rasprave o jednostavnosti istine i složenosti ljudske prirode, što je bila jedna od centralnih tema njegovog nastupa na festivalu.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (92 reči) i pregledan pre objave.
Odgovara zapravo na ono šekspirovsko pitanje - Biti ili ne biti... Sve je tu, i istorija, i život, i ljubav i drama, ali je suština u dilemi - vredi li nastaviti dalje?
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski, dobitnik Oskara za film "Ida", gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" sinoć otvorena 32. smotra. Tokom druženja s publikom na Festivalskom trgu, u okviru programa "Na kafi sa…", Pavlikovski je govorio o svom razvoju kao reditelja, ranim dokumentarcima snimljenim u Sarajevu 1992. godine, te o novom filmu koji prati povratak Tomasa Mana u podeljenu Nemačku 1949. godine. Reditelj je istakao da ga je zanimala Manova biografija, posebno emotivni trougao sa ćerkom Erikom i sinom Klausom, te da film postavlja univerzalno pitanje o smislu nastavka života, povezujući ga sa Šekspirovom dilemom "biti ili ne biti".
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (106 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, reditelj Pavel Pavlikovski je u okviru programa „Na kafi sa…“ razgovarao sa publikom o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival. Film prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku 1949. godine u podeljenoj Nemačkoj. Pavlikovski je govorio o svojoj dugogodišnjoj vezi sa Sarajevom, gde je devedesetih snimao dokumentarni film, a 2019. dobio Počasno Srce Sarajeva. U razgovoru se dotakao i aktuelnih tema poput uticaja algoritama na filmsku industriju, strahova u savremenom društvu i osećaja da Evropa tone u nemoć. Istakao je da ga u filmovima ne zanimaju istorijski događaji sami po sebi, već njihov uticaj na privatne živote i međuljudske odnose.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (106 reči) i pregledan pre objave.
Man je bio monumentalna osoba, genije. Ali ta situacija u kojoj se našao kada je već bio star i nije shvatao kuda ide svet mi je veoma poznata. Ali, naravno, ja nemam opus kakav ima Man, niti ću ikada moći da imam. Pa, Ajzenhauer je u jednom trenutku Tomasa Mana video kao budućeg predsednika Zapadne Nemačke. A ja sam daleko od toga, živim između zemalja, na margini i to mi odgovara.
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" otvorena 32. smotra. U okviru programa "Na kafi sa…" na Festivalskom trgu, Pavlikovski je razgovarao s publikom o svom novom ostvarenju, koje prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku na putovanju kroz podeljenu Nemačku 1949. godine. Reditelj je govorio o Evropi kao otadžbini, o svom osećaju otuđenosti u Americi, te o sopstvenom položaju na margini, povlačeći paralelu između sebe i Tomasa Mana. Između ostalog, osvrnuo se i na svoje dokumentarne početke u Sarajevu 1992. godine, kao i na ranija festivalska priznanja.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (99 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival. Tom prilikom dotakao se i savremenih izazova u filmskoj industriji, ističući sve veći uticaj algoritama na odluke producenata. Pavlikovski, dobitnik Oskara za film „Ida“, naglasio je da algoritmi danas određuju vrednost projekata, što otežava snimanje drugačijih, manje komercijalnih filmova. Ovaj razgovor deo je šire rasprave o položaju umetnosti u vremenu dominacije tržišta i tehnologije.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (80 reči) i pregledan pre objave.
Moj razvoj kao reditelja povezan je sa Sarajevom. I osećam se ovde kao kod kuće. Svaki put kada dođem, uočavam promene, kako u arhitekturi tako i u životnom stilu. Ponekad mi nedostaje ono staro Sarajevo, iz doba pre rata, ali život ide dalje. Snimao sam dokumentarac ovde 1992. godine, na samom početku rata. Bilo je to veoma intenzivno vreme. A kasnije, dolazeći u Sarajevo, imao sam lepa iskustva ovde sa "Idom" i "Hladnim ratom", sa mojim filmovima o istoriji u ovom gradu koji je prožet istorijom
Poljski reditelj Pavel Pavlikovski gostovao je 15. avgusta 2026. na Sarajevo film festivalu, gde je njegovim filmom "Otadžbina" prethodne večeri otvorena 32. smotra. Tokom druženja s publikom na Festivalskom trgu, u programu "Na kafi sa…", govorio je o svojim vezama sa Sarajevom, ističući da se tamo oseća kao kod kuće. Podsetio je da je 1992. godine, na početku rata, snimao dokumentarac "Srpska epika", a kasnije je na festivalu prikazao i filmove "Ida" i "Hladni rat". Pavlikovski je dobio Počasno srce Sarajeva 2019. godine. Govorio je i o novom filmu, o Tomasu Manu i podeljenoj Evropi, te o svom osećaju otuđenosti u Americi.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (102 reči) i pregledan pre objave.
Na tradicionalnom programu „Na kafi sa…“ Sarajevo Film Festivala, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom nakon premijere svog filma „Očevina“. Tom prilikom dotakao se i savremenih izazova u filmskoj industriji, ističući sve veći uticaj tržišta i algoritama na kreativne odluke. Pavlikovski je objasnio da je danas teško snimati drugačije, manje komercijalne filmove, te da finansijska ograničenja često donose i veću umetničku slobodu. Njegov komentar o jeftinijim produkcijama odražava širu zabrinutost za budućnost autorskog filma u vremenu dominacije algoritama i komercijalnih interesa.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (82 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, te o svojim stavovima o Evropi, umetnosti i savremenom društvu. Pavlikovski je istakao da ga Sarajevo povezuje sa njegovim razvojem kao reditelja, podsetivši na ranije veze sa festivalom. U razgovoru se dotakao i tema poput uticaja algoritama na filmsku industriju, strahova savremenog čoveka i važnosti pronalaženja ideje kojoj se posvećuje više godina života.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (86 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski je 15. avgusta 2026. godine razgovarao sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, te o evropskim temama, strahovima savremenog društva i uticaju algoritama na filmsku industriju. Pavlikovski je istakao da film doživljava kao vajanje, pokušavajući da kontroliše formu, ali zadrži život u njoj. Ovaj razgovor bio je deo tradicionalnog programa festivala, a reditelj je ranije sarađivao sa Sarajevom, gde je snimao dokumentarni film i otvarao festival 2018. godine.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (92 reči) i pregledan pre objave.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru programa „Na kafi sa…“, reditelj Pavel Pavlikovski razgovarao je sa publikom na festivalskom trgu. Tom prilikom govorio je o svom novom filmu „Očevina“, koji je otvorio festival, o Evropi, strahovima savremenog društva i uticaju algoritama na filmsku industriju. Pavlikovski je istakao da ga podjednako zanimaju glumci i kadar, te da dobar kadar treba da pojača glumca, a ne da ga uguši. Ovaj razgovor bio je prilika da publika čuje rediteljeva razmišljanja o umetnosti, istoriji i slobodi stvaralaštva.
Kontekst je generisan automatski iz izvornog članka (83 reči) i pregledan pre objave.
