Mediji

„Postoje dve vrste pravde: jedna je nebeska, druga je ova ovde, ljudska. Ono što nas je kočilo jeste to što je tužilaštvo u Valjevu zaista osam meseci držalo predmet u fioci. S druge strane, policajci koji su te večeri brutalno pretukli ljude, odnosno njihovi nadređeni, tužili su nas koji smo prebijeni i u tom slučaju se postupalo u nekoliko ročišta

„Onda, posle te brutalne političko-policijske akcije 14. avgusta, ti dođeš u situaciju da odgovaraš kao kriv na četiri ili pet ročišta, a zapravo pravda za to što si bio prebijen ne postoji. Ne govorim samo o sebi, govorim o svima koji su trpeli policijsku brutalnost. Nema pravde

Ne možeš sebi da objasniš zašto se to desilo. Ljudi koji nisu bili na protestu su izvlačeni ispred pekara, kladionica, izvlačeni iz taksija i tako dalje. Ali nekako mi se čini da nam je svima malo laknulo kada je slučaj otišao Tužilaštvu za organizovani kriminal, jer smo svi kolektivno pomislili, mi koji smo pretrpeli to nasilje, da smo možda neki korak bliže pravdi“

„To je ono što su hteli da proizvedu režimski mediji, što je neka trula propaganda i, u stvari, sinonim za to da oni gube izbore. Oni sada moraju pod šatre, pod ta veselja, moraju da prave lokalne informere da bi sakrili istinu naroda. Ono što ne mogu da sakriju jeste da je državni dug Srbije sada 43 milijarde evra, a pre 10 godina je bio drastično manji. Sve to što oni rade, sva ta propaganda, mnogo košta

Upravo tome služe i lokalni Informeri i veselja pod šatrom i sve ovo. Ali kada poredite te situacije, te šatre, recimo, i ovakvu atmosferu ljudi koji zaista vapiju za pravdom, koji samo traže pravdu, koji samo traže istinu, i kada uporedite kakva je ovde situacija, gde imate obeležja, gde su naše zastave, gde vlada apsolutna velika sloboda, ljudi su nasmejani, raspoloženi, ali ipak se okupljaju jer traže pravdu, a kod njih atmosfera kao na Novom groblju“

„Zaista je vrlo jasno da nema više odstupanja, da će sledeće izbore izgubiti. Meni je samo žao što smo mi dozvolili da 13 godina trpimo ovo i da posledica toga bude da je ovde preko 50 ljudi u Valjevu prebijeno

„Ti lokalni informeri mogu da izmišljaju sutra da sam ja uzeo ne 900.000 evra, nego 2.900.000 evra za rušenje države. Ali, prosto ljudi koji su neopredeljeni, i oni koji i dalje ne znaju na koju stranu bi se, njima ti lokalni informeri pomažu. Jer ti ljudi znaju kako mi živimo, znaju kako život funkcioniše i da neko baš takve laži proguta – ne može. I to je odlično. Sve to je odlično, jer na kraju, zbirna ocena kod naroda je minus, i režim Aleksandra Vučića je čak i time, iako misle sada da pobeđuju jer targetiraju ljude i otežavaju im život, samo gubi kako vreme prolazi

Kako vreme prolazi, rane malo zacele i to bude bolje. Ali opet, kada se setim, evo danas ovde, mi se sada približavamo, ja mislim da smo na nekih 100 metara od mesta gde su nas policajci, mene i kolegu Dušana Radovića, prebili“

„Tada kada su tukli mene, bilo je jedno gaženje, jedan bukvalno satanistički obred, gde oni mene gaze, tuku čizmama, pendrecima, smeju se dok to rade i govore: ‘Je l' pumpaš sad? Je l' voliš kad te bijemo?’ i tako dalje. To je nešto što, kako da vam kažem, postoji vreme koje to zaleči, ali pogotovo na ovaj dan malo sećanja naviru

„A ono što je na nama, kada se ovo sve završi, da se u Valjevu i u svakom mestu gde se desilo nepočinstvo ovog režima, digne nekakvo obeležje, nešto kao podsećanje, da nikad Srbi, Srbija, Valjevo, bilo koje mesto, ne dozvoli da se ovako nešto dogodi

Jer za mene lično nema razlike između, na primer, ovog režima i režima dole na Kosovu, svi biju Srbe, niko nema da zaštiti. Evo, mi godinu dana čekamo pravdu. Pre neki dan je kosovska policija prebila Srbe u našoj južnoj pokrajini na identičan način“

prva islamska republika sa nuklearnim naoružanjem

Pružio mi je podršku, naravno. Sve vreme je uz mene preko telefona, završava nešto važno. Mnogi misle da grudi radim zbog Miloša, ali ne, on je rekao čak i da ne treba da ih radim. On mene zove "Guzičarica moja" jer mnogo voli moju g*zu. Ja sam prva g*za Srbije, Sandra Afrika je druga jer mi se ustupila mesto. Ja sam ovo uradila zbog sebe i mnogo sam to želela. Zašto svako put kad žena odluči da uradi nešto na sebi okolina i malograđani to gledaju osuđujuće?

Majka je preživela, jedva. Kaže da ne može da mi oprosti što joj nisam rekla... I tako... Sve u svemu, dobro sam

Imao sam samo pet mjeseci kada je moj otac otišao u zatvor . Zato ga se i ne sjećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz posjeta. Nikada nisam imao osjećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka s kojim je radio u pekari. Poslije pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne vjerujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti

Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvijek sam se osjećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osjetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac

Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dijete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao namjeru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško

Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživio sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživio vrijeđanja, cijepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocijene važnije biti dobar čovjek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i sopstveni svijet glume i scene, gdje sam mogao da budem ono što želim

Bilo ih je onoliko, ali najgluplje je možda da ne dozvoljavam svom detetu da bude u kontaktu sa svojim ocem

Upravo sam napadnut u gradskom prevozu . Devojka me je ubola ključem u nogu. Krenula je da sedne pored mene, gurnula me je, krenula je da se raspravlja sa mnom. Vidno psihički nenormalna. Krenula je da me gura, da me udara. Ja sam joj, pošto je žensko, rekao bukvalno: "Od***i". Ona je potom izvukla ključ, zaletela se ka meni. Pre toga me je ogrebala po oku. Zaletela se ka meni, da je nisam nogom odgurnuo od sebe, ona bi me verovatno ubola u glavu

Katastrofa, ali njemu na dušu. Ja ne znam šta sam ja tom čoveku toliko skrivila. Vređao je mene i moju majku, ali ja sam ga rešila na neki damski način. Nisam neko ko voli da vređa. Narod ga je osudio. Meni je on nebitan

Jako mi je bilo teško. Moja mama mu se nije obratila, ustao je i vređao je najstrašnije. Osećala sam se mnogo lošije, nego unutra. Nisam očekivala da će toliko da nas napada i da nas toliko mrzi. Čovek nas mrzi. Sve najgore mislim o njemu. Loš je čovek. Njemu na dušu, treba da ga bude sramota

Malo uplašena, iskrena da budem . Okej sam. Ja sam veliki slabić kada je igla u pitanju, samo ću ti to reći . I onda, uvek kad idem, i kad sam se porađala, i sve, bilo joj, ja lekaru idem samo na kontrole. I to je to

Имали експолозију аутобуса код Подујева, убиство жетелаца, никада нико није одговарао. Како тај терет заборава брзо падне за сваку српску зртву? Често уз саучествовање и тадашњег режима из Србије и дела медија, који то проглашавају као неатрактивни садржај. И зато морамо ми да причамо, да знамо у реалној политици шта се дешава и шта су могућности Србије, али то не значи ћутање, ни сукоб са НАТО, јер би то била катастрофа за Србију и српски народ

Kad smo kod perspektive i toga kako vidimo ljude. Moji dragi ljubitelji knjiga bi ovo mogli razumeti i diskutovati ako žele. Kada bih ikada morala da prikažem svoju perspektivu o Novaku, o čovjeku kakav je on za mene, verovatno bih morala da pozajmim likove muškaraca koje sam voljela u knjigama (jer je Novak, naravno, veoma kompleksan lik ): Gospodin Darsi iz Gordosti i predrasuda. Edvard Kalen iz Sumraka. Aleksandar Barington iz Bronzanog konjanika. Rovan Vajthorn iz Prestola od stakla

Mislim da sam dosta ojačala. Moramo biti svjesni da Bog gradi i kada ruši. Sa smrću mog života se završio jedan moj ciklus. Psihički sam se pripremila za njegov odlazak, on je bio jako bolestan o čemu nisam željela da govorim. On se borio sa godinu i po dana. Žao mi je samo što je otišao na onaj svijet sa brigom šta će biti sa mnom i sa Leom. To nekim ljudima ne mogu da oprostim. On je meni u amanet ostavio jednu stvar, rekao mi je : “Čuvaj Leu i nađi pravog”. Pravi nije neko ko je tu samo kada je lijepo, on se odgleda u tome kada je potrebno preuzeti odgovornost

Moj otac je umro u četvrtak, ja sam rekla da ne želim da to iko zna i da dođu novinari. Takođe nisam željela da na sahranu mog oca dođu ljudi koji nisu bili uz mene kada je bilo najteže. Koji su me povrijedili i otišli iz mog života kada mi je to bilo najpotrebnije. Oni su zaboravili kako sam se ja ponašala kada je njima bilo najteže. Takvim osobama nisam željela da dozvolim da zajedno sa mnom sahranjuju mog oca. To je bila moja moralna obaveza prema meni samoj. Nisam željela sažaljenje. Ja sam vodila program,a meni mrtav otac leži u sanduku

Vjerujte mi da ću za ove dvije sedmice toliko da radim da će ovo biti najbolji program u Srbiji od septembra mjeseca. Vjerujte mi da ću misliti na vas, da ćete mi biti u glavi i u srcu i 28. avgusta u 6h ja vam zakazujem sastanak u drugačijem izdanju. Neka nova Ja i nova sezona krenuće toga dana

Ako se vratim, vratim se. Ako ne, naravno, naći ću posao negde drugde. Rekla sam da želim da radim, imam volju za radom, i meni je negde potreban radni staž. Imala sam ga i tu, imala sam i na klinici, imala sam i u veterini, i želim da imam radni staž jer znam koliko će mi to značiti kasnije. Tako da, svejedno mi je. Gde nađem posao, nađem, radiću ga sa osmehom.

Imam poverenja u njega, ne razdvajamo se. Tražimo stan za nas, planiramo da živimo zajedno. Kod njega smo bili oko dve nedelje, onda kod mene, danas je otišao da bude sa svojima. Mama i Boris ga obožavaju. Ja sam super sa njegovom porodicom, provodimo vreme zajedno. Sve priče da su protiv nas i da su me tužili nisu istine, najbitnije mi je bilo da znam da je sve okej

Tu mi je prsten, ne skidam ga. Mladi smo, prvo je bitno da sredimo neke stvari, pa polako brak.

Nije taj razlog... A, koji je? Zna samo Toni, a nije to što su pisali? A koji je?

Razumem da se od toga prave naslovi i da senzacionalizam prodaje vesti, ali ne prihvatam da se na osnovu izmišljenih pregovora pravi slika da Partizan neuspešno radi svoj posao. Bilo je i stvarnih pregovora, naravno. Neki igrači su izabrali druge klubove. To je sastavni deo ovog posla. Ali nije svaki igrač koji ode negde drugde bio igrač kog smo mi želeli ili s kojim smo pregovarali

Ja želim da kažem da ja pozdravljam taj skup. Meni je taj skup blokaderski potpuno primeren. To je skup koji nas podseća na godinu dana od najmonstruoznije laži koju su oni i njihovi mediji, odnosno mediji koji ih podržavaju, plasirali.

To je laž da je u Valjevu od posledica povreda policijske brutalnosti preminuo dečak od 16 godina. Dakle, sve da je bio i čovek od 56, svejedno, laž je. Ali ovo je još monstruoznije. Samo, to su takve laži. Dakle, da nisu pravili taj skup, možda bi neko od nas zaboravio na tu laž, no tu laž ne smemo da zaboravimo. Laž gde vi govorite, i to na mejnstrim medijima, da je neko preminuo, i ta laž u stvari služi da vi pozivate na građanske sukobe, direktno pozivate na građanski rat.

Ta laž ne sme da se zaboravi. To je prva, najveća, najmonstruoznija laž koju smo mi imali prilike da vidimo i da čujemo tokom vremena, otkad je krenuo blokaderski teror.

Nakon toga ide laž o zvučnom topu. Dakle, hvala im što su nas podsetili. Ja ću taj dan svakako pričati, i podsećaćemo na to kako je to izgledalo kada lažete da je neko ubio 16-godišnjeg mladića koji nikada nije ni postojao.

Dakle, jednu žrtvu zaista imamo, samo što je to žrtva blokadera i blokaderskih medija. A onda imamo i jednu najveću laž, a to je da je policija toliko prebila mladića da je on izgubio život, koja je takođe plasirana preko blokaderskih medija, i te dve stvari nikada ne treba da zaboravimo.

Evo me u policiji u Rakovici sam. Onaj dan kad sam bila u Urgentnom, sačekao me je i porodični prijatelj, ali i vjerenik. On me je na prevaru vratio u Resnik i ja sam danas pobjegla i bila u ambasadi i tamo sam im objasnila šta mi se desilo. Oni su pozvali odmah policijsku stanicu Savski venac. Pokrenuli su potragu za njim, jer je on zbrisao negdje

To je moj totalni promašaj, to nije bila ni neka ljubav već moj bijeg od stvarnosti i problema

Ne mogu da vjerujem da sam u tvom društvu i padanje u nesvijest!

Moram da te zgazim, da bih bio veći od tebe!

Vodim je svuda sa sobom. To sam poslušala savet moje šefice Milice Mitrović ... Rekla mi je, vodi je što više svuda sa sobom. Što je više budeš vodila ona će postajati svetska žena kakva je njena majka. Rekla mi je: "Ja sam svoju decu vodila svuda zato su moja deca svetski i obrazovana i spreman za sve oko sebe"

Nekretnina je u planu, ovo do sada je bilo za ćerku, a sad za mene. To ako se on useli kod mene ne znači da se udao, nego znači da meni to tako odgovara i da on to radi iz ljubavi prema meni. Nema tu moje-tvoje, to je sve naše. Ne podnosim muške stipse. Zna se ko je vlasnik, ali prešla sam staj stadijum, to mi je bilo bitno pre pet godina, a sada je bitna dobrota i čestitost . Da li će on da živi u mom ili ja u njegovom, dogovorićemo se gde nam je bliže. Bitno je da se ima i sa jedne i sa druge strane.

Teško je danas biti roditelj. Takvo je vrijeme, tehnologija i šta sve djeca mogu da koriste neograničeno. Moramo imati uvid koliko su na telefonu, koje sajtove posjećuju, koje društvene mreže posjećuju.

Taj susret sa Željkom Mitrovićem je bio sudbinski

Moja Lea je prohodala u kući baka Milke, ali to poznanstvo nikada nisam iskoristila

Moja životna želja je da budem kod Donalda Trampa

Dam otkaz, ja nemam ništa u tom momentu, nema nijedan stan. Vozim pandu od 2.500 evra, kćerka mi ima 2-3 godine. Ja mučenica dajem otkaz, psihološki uništena, izrabljena, radila sam toliko da nisam mogla da se sastavim

Kad izađe jednog dana moja lična biografija, znaćete cijelu istinu

Ja odlazim da vozim rolere na zemunskom keju. Koja je vjerovatnoća da ćeš sresti Željka Mitrovića koji vozi skejt? I mi se srećemo tu, kod majke da je obiđe

Svi koji nastupate na FNC u Zagrebu, morate naučiti taj pokret! I uvek kad prolazi SloRocky pored vas da ga izvedete! Dražen Forgač će naučiti naše, Ivan Dijaković Nemce, a oni koji govore engleski neka zamole Toma Brisa da im pomogne. Biće mi vrlo drago ako još, kad se naklonite, izgovorite TATA ROKI.

Napravili smo taj plan koji se zove "Srbija posle Vučića", koji kaže da u prvih 24 sata kreće se u promenu RTS-a , rasformiranje

Ljubavi moja, želim ti da te kroz život uvek prate Božiji blagoslov, zdravlje, mir i ljubav. Da sačuvaš dobrotu koja me je uverila da si prava osoba i srce zbog kojeg svakog dana zahvaljujem Bogu što si baš ti u mom životu. Sebi želim samo jedno, da sa verom u Boga uvek budem tvoj oslonac, tvoja sigurnost i tvoj anđeo čuvar. Neka Bog čuva našu ljubav, a ja ću čuvati tebe! Srećan rođendan ljubavi