Marija Šerifović

Umor nije uvek potreba za snom. Ponekad je to prezasićenost svime što vidiš, čuješ, razumeš i osećaš. I samo poželiš da staneš. Da ne misliš, ne tumačiš, ne učestvuješ. Da posmatraš. Osluškuješ. Ćutiš. Možda tišina ne donosi odgovore. Možda samo napravi prostor da konačno čuješ sebe

Čak i da kupujem nešto, ne osećam potrebu da o tome pričam sa medijima. Ali jedna trećina mog srca jeste na Baliju. Ja sam nomad i volim da putujem. Tamo sam se zatekla sasvim slučajno jer moj terapeut živi tamo. Mario takođe voli Bali i uživao je zajedno sa mnom

Ja se osećam kao kod kuće i u Beogradu, i u Kragujevcu, i u Zadru, i u Šibeniku, i u Zagrebu, i u Splitu, i u Makedoniji

Veliki broj ljudi nešto kao komentariše, kao sramota me je da priznam da to radim zbog para. Ne radim to zbog para, baš je iz zabave, ispostavilo se da se ljudima sviđa i to je to, ne bih ja to nazvala svojom profesijom. Bilo mi je užasno dosadno, nedostaju mi prijatelji, putovanja, moja publika. Ja sam spremna na to da znam da neću raditi do leta ili jeseni sledeće godine, možda će se desiti neki mikro koraci. Nisam optimista, izvinite, volela bih da me nešto iznenadi

Jelena i ja imamo našu istoriju, od tog festivala, pa preko sledećeg, pa preko 3K Dur-a. Ja Jelenu obožavam, mi smo u našoj školi bile jin-jang, doslovno

Malo ko ima srce kao vi. Hvala vam što se, ama baš u svakom uglu vaše zemlje, osjećam kao kod kuće

Samo ostaje ono najteže, kako stati dok se sve oko tebe i dalje kreće

Prezirem bilo kakve podele te vrste. Svaka zdravorazumna osoba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije sigurna sam da misli isto

Majke mi, ja možda nosim i traume, jer je i na prvom i na drugom i na trećem, ako je bilo tri ili dva festivala, ona pobeđivala. Jelena je pobedila i na 3K Dur-u te godine kad sam bila ja, verovatno je to bila neka trauma i onda sam rekla: 'E, nećeš ga, dosta je, sad je kraj', ali da, bila sam jako ljuta

Do neke sljedeće prilike, drž'te se, čuvajte i nemoj da mi vas ko dira!